ZAKLJUČANO SRCE (moja MILF priča)

Za svojih 40 godina, promenio sam popriličan broj radnih mesta - od čisto fizičkih poslova, do kancelarijskih. Radio sam gde god sam mogao da se ubacim, koliko da zaradim neku paru da preživim, ali se uvek potajno nadao da ću u svakom novom kolektivu pronaći bar malo pičke da mi ulepša dan, ako već ne i ženu svog života. Iskreno, pičke je bilo napretek, ali jedna bi se uvek izdvajala i budila u meni nešto više od obične požude. U ovoj firmi, to je bila baš ona koju niko nije mogao ni da smisli, ali meni je zauvek opčinila srce još na razgovoru za posao.

Nekoliko ljupkih bora prekrivalo je jako lepo lice. Bila je crnka, ali je već počela da sedi, pa se redovno farbala. Tanke šiške krile su njen strogi pogled, a još tanje usne, uvek stisnute, skoro u grču, čuvale njenu tajnu. Dugo nije bila ničija. Nakon razvoda i udaje ćerke, prilično se osamila i snagu pronašla u svojoj poziciji. Nedostatak ljubavi nadomešćivala je otmenošću i drskošću. Strogog pogleda i skladno stilizovanih obrva, u mnogima je izazivala strah. Nisu je voleli i često su je ogovarali, a svako njeno naređenje bilo je propraćeno tihom psovkom njoj iza leđa. Takva je bila i sa mnom, ali u meni je budila suprotna osećanja. Voleo sam taj strogi ton. Otkrivao mi je sve što se ona trudila da sakrije, a ranjene žene su uvek bile moj veliki fetiš. Prelep je osećaj vratiti ženi osmeh na lice, a ja sam znao tačno i kako to da uradim. Trebalo je samo sačekati pravu priliku.

Kažu da su pakosne žene često vitke baš zbog te pakosti, skoro suve, ali ova je bila vlažna da joj je niz nogu curilo. Za moj ukus, imala je suviše tanke noge, naročito za te godine, ali njen prefinjeni ukus i uvek savršen izbor čarapa i štikala dopunjavao je sve ono što je meni falilo. Uzak struk i blago opuštena guza, opuštena "dvojka" zamaskirana "push-up" grudnjakom i pažljivo odabran nakit upotpunjavao je njen strogi, ali izuzetno zavodljiv izgled. Nekada su joj i prilazili, naročito na poslovnim sastancima, ali kada se pročulo kako je jednog od njih ponizila pred svima, sve "Kazanove" su se povukle kao po naređenju. Mene to nije plašilo. Naprotiv. Uvek sam voleo stroge žene više nego njanjave. Njanjava će ti se na glavu popeti čim polomi nokat i visiće ti oko vrata dok ti se načisto ne smuči. U krevetu će samo leći, raširiti noge i površno uživati, bez ikakvog truda da ti nečim uzvrati. Sa strogima nije tako. Stroge su takve jer žele seks. Imati takvu u krevetu znači provesti najlepše trenutke u životu sa divljom, nezadovoljenom, samosvesnom lavicom. Zbog nedostatka partnera, često masturbiraju i znaju tačno šta vole, a šta ne, pa se i ne libe da ti odmah odbruse ako kreneš pogrešnim putem i najdirektnije kažu šta žele, baš kao u kancelariji.

Kada ih dovoljno opustiš i dokažeš da mogu da ti veruju, spustiće zid koje godinama grade oko sebe i ljubiće te kao niko do tad, naročito dok si još kurcem u njima. Tada će te čvrsto obgrliti nogama da slučajno ne pobegneš i istom silinom nabiti jezik do grla, a onda zaplesati u tvojim usnama kao vrhunska balerina da ćeš morati čvrsto da se stegneš da ih ne bi istog trena napunio.

Zaista mi se dopadala i nisam propuštao nijednu priliku da je progutam pogledom. Vremenom, to je počela da primećuje i odgovara skoro prezrivim pogledom, a onda i direktnim ignorisanjem okretanjem leđa. Uživao sam u tome. U tim trenucima, ona nije bila direktorka, već krhko i uplašeno ljudsko biće koje svojom gordošću šalje poruku: "Nemoj! I ti ćeš me povrediti!" Hteo sam da shvati da u mene može imati poverenja, pa sam je uvek gledao sigurno i samouvereno, ali ona bi samo snishodljivo prevrnula očima i otišla. Ipak, uspeo sam da joj uđem u glavu. Sve češće je gledala u mom pravcu da vidi da li je gledam, a ja sam sve češće uzvraćao blagim toplim osmehom. Nisam siguran, ali mislim da joj se jednom omakao osmeh na rubu usana. Delovalo je kao da kaže: "Mali, poješću te! Ne igraj se sa mnom!" Ja sam baš to i hteo - da otključam tu nagomilanu strast i navedem je da se ponovo oseti poželjnom i voljenom. Hteo sam da ponovo bude srećna.

Tog dana, bila je neka frka sa mrežom, pa sam ceo dan lutao od kompjutera do kompjutera i lupao glavu kako da praistorijsku tehniku osposobim da prihvati izazove upravo nam uvaljenog "najmodernijeg" softvera. "Turneju" sam namerno završio u njenoj kancelariji.

Kao i svaka funkcionerka, imala je običaj da klisne sa posla bar sat vremena ranije. Tog dana nije mogla, zbog mene, pa nije propuštala priliku da sikće kako se dan odužio i kako je sad mogla da bude negde i uživa. Ja sam svaki njen komentar okretao na šalu, dok je nisam načeo. Prvi osmeh je sinuo na njenim zmijskim i jako nakarminisanim usnama. Doduše, prilično kiseo, ali i to je nešto, za početak. Počeo sam i ja nju da zagovaram, na šta bi mi ona redovno odbrusila:

"Radi, Vladimire! Radi! Neću ovde da spavam."

Nisam se predavao. Ušao sam u klinč sa svojom višemesečnom fiksacijom i nisam mogao da propustim očiglednu priliku. Nastavio sam da navaljujem, a onda se desilo čudo - ponudila me je kafom. Znam da znači beznačajno, ali ko je nju poznavao, tome je jasno da se tako nešto desi jednom u životu, a možda ni tad.

"Nemam srca da Vas odbijem," rekao sam kroz smešak.

"Kakvu piješ?"

"Iz Vaših ruku sve mi je slatko."

"Jao, Bože! Šta je ovo danas?!", progunđala je, ali sam osetnom toplinom u glasu. Ledena kraljica počela je da se topi. Posle par minuta, donela je kafu i stavila na moj sto. Prvi put sam video da joj drhte ruke. Poljuljao sam njenu usiljenu masku. Žena u njoj se probudila.

"Izvoli!", rekla je drsko, ali prilično usiljeno, uporno pokušavajući da održi svoju masku.

"Hvala!", pogledao sam je u oči, želeći da joj pokažem koliko mi znači, iako je to odavno bilo jasno.

Svoju malenu guzu smestila je u jednu od fotelja za stranke, prekoputa mene, na suprotnom zidu, prekrstivši noge tako graciozno da bi Šeron Stoun bila početnik za nju. Likra njenih čarapa boje kože sijala je ispod podignute nogavice elegantnih pantalona i grejala moje poludelo srce. Držeći šolju u krilu, gledala me je dok radim, ali ne više onako strogo, već više sa nekom znatiželjom. Kao da se pitala da li da zaista priušti sebi ono što noću sanja dok gura svoj ofucani vibrator duboko u sebe. Da li ću sutra pričati po firmi o tome? Da li ću srušiti njen ugled?

Uzdahnuo sam i protegao se, da joj zagolicam maštu.

"Ima još mnogo?"

"Ne, pri kraju smo."

"Dobro je. Mislila sam da će duže da traje."

"Imao sam pravu inspiraciju."

"Ti si nešto mnogo počeo da se mangupiraš."

"Ne. Samo kažem šta mi je na duši."

Zaćutala je. Malo se i zbunila. Nije navikla na iskreno udvaranje, pošto su je uvek saletale umišljene veličine kafanskih manira.

"Kakva je kafa?"

"Topla, kao vaš pogled. Nešto u vama se budi."

"Vladimire, pazi šta pričaš! Ozbiljno ti kažem!"

"Ozbiljan sam i ja, gospođo. Zaista sam ozbiljan. Ozbiljna su i moja osećanja. Svaki vaš pokret, svaka reč, svaki pogled... U svemu tome, ja vidim lepotu. Lepotu sakrivenu iza zida straha."

"Ma nemoj?! Ti znaš kakva sam ja, balavac jedan!", rekla je prezrivo, okrenuvši glavu. Vezana kosa otkrila je nežni naborani vrat. Išao sam do kraja. Ionako mi to nije bila ni struka, ni željeni posao, već privremena tezga dok se ne ukaže neka bolja prilika.

"Nemojte tako, šefice. Ja u vama zaista vidim mnogo više nego ostali. I vidim da to jedva čekate da neko primeti."

"Uf!!! Presede mi kafa! Raskrstila je noge kao da se sprema da ustane.

"Je l' još mnogo to?!"

"Evo, gotovo je za par minuta."

"Hvala Bogu i ovaj ludi dan da se završi! Šta sve još neću da doživim danas?!"

Ustala je, tresnula šolju na stočić između dve fotelje za stranke i odmarširala do prozora, okrenuvši mi leđa. Ipak, taj bes nije bio okrenut prema meni. Ledena kraljica se borila da se odluči da li da prihvati moju ponudu ili ponovo otrči kući svom ofucanom vibratoru na još jednu dozu isprazne strasti.

Završio sam, pogasio sve što je trebalo i otišao da uzmem svoje stvari, pa se vratio do nje da joj se javim. Kucnuo sam i bez pitanja ušao. Sedela je za stolom, rukama oslonjena na čelo. Oči su joj bile suzne.

"Kad se kuca, čeka se da te pustim da uđeš!"

"Hteo sam samo da se javim da idem."

"Idi! Šta me briga?! Idi i ti!"

To je bio znak. Izgleda da sam mnogo toga pokrenuo u njoj. Nije bilo govora da je sad ostavim. Ne zato što je bila savršena prilika, već zato što nisam mogao da je ostavim u takvom stanju. Spustio sam stvari pored vrata.

"Šefice, voleo bih da porazgovaramo."

"Ma, idi kući!", rekla je drhtavim glasom i okrenula glavu ka prozoru.

"Moramo. Ja moram. Ne znam kako vama ovo deluje, ali ja zaista imam snažna osećanja prema vama i to ne erotske, već čisto emotivne prirode. Volim taj vaš strogi pogled jer u njemu vidim skrivenu toplinu. Volim vaš glas, jer u njemu čujem kako kuca vaše srce.

"Pa, ti ispade mnogo pametan? Da te uzmemo mi, psiholog da budeš?"

"Uzmite me vi, šefice. Nećete se pokajati. Ja ne lomim srca. Ja ih sastavljam."

"Boga ti! A ja mislila - ti održavaš mrežu!"

"Šefice, spustimo ton i popričajmo kao ljudi. Da se ja vama ne dopadam, ne biste mi tako odgovarali, već biste me odmah isterali napolje. Siguran sam da ste razmišljali o meni. Možda ne toliko koliko ja o vama, ali vidim da niste ravnodušni."

"I šta sad hoćeš? Da ti se skinem? Striptiz da ti igram?!"

"Ne, šefice. Hoću da vam vratim osmeh na lice. Hoću da ponovo verujete ljudima. Tužno je videti toliko bola na licu tako lepe žene."

Gledala me je bez reči. Na to nije znala šta da kaže. Pogodio sam žilu. Baš ono očime je i bila opsednuta. I ona je znala da mora da se oslobodi tog bola, ali se plašila da ga pogrešnim potezom ne uveća.

"Je l' smem da sednem?"

"Sedi!", rekla je posle par sekundi, ali daleko smirenije, kao da se miri sa stanjem.

"Da se razumemo! Ja ne jurim zaposlenje jer sam ovde privremeno i ne pronalazim se u ovakvoj firmi. Previše je ovde stresa i dvoličnih ljudi. Svakog dana se osećam kao da sam pod opsadom. Jedina svetla tačka ste vi. Jedini razlog zbog kog sam još uvek ovde. Taj bol koji nosite, nosim i ja. Dobro ga krijem, ali znam kolika je to težina i nikome je poželeo ne bih, a naročito ne tako lepoj ženi kao što ste vi. Ne tražim seks, kao svi oni vaši udvarači sa poslovnih sastanaka posle kojih ste besni kao ris. Ja tražim vašu ruku. da je držim i milujem, da vas radujem, da vas ljubim...

"DOSTA!!! IZLAZI NAPOLJE!!!"

"Šefice, ja mogu da odem, ali pitanje je šta će ostati. Nemojte to da radite sebi. Ja sam divan mladić, spreman na sve da izmami bar malo tog osmeha kojim ste me maločas počastili."

"Pričaj šta hoćeš. Ne slušam te," rekla je ravnodušno. Naslonila se, prekrstila ruke i ponovo okrenula glavu kroz prozor.

"Nemam više šta da kažem. Očigledno ste odlučili da istrulite iza tog zida straha i ja tu ništa ne mogu. Ipak, nadam se da ćete kad tad spustiti gard i ponovo dozvoliti ljudima da vas vole. Sa tim bolom se ne živi. Nije to život. Doći ću sutra po knjižicu. Zamolite Cecu da mi odradi to u toku dana. Želim vam svu sreću, šefice. Zaslužujete je. I mnogo više."

"Uzeo sam stvari i krenuo da izađem. Onda me je zgrabio njen pogled. Bila je ophrvana snažnim osećanjem da mi se preda. Jedino je mozak kočio da to uradi.

"Vi ste predivna žena. Dozvolite sebi da vam i život bude predivan. Sve najbolje!"

Okrenuo sam se i izašao, namerno zatvorivši vrata za sobom, da shvati da je ponovo nekog izgubila.

I upalilo je. Dok sam silazio niz stepenice, začuo sam njen drhtavi glas.

"Vlado... stani... Dođi gore da popričamo."

Vratio sam se u dva koraka. Čekala me je na vratima, a onda ušla prva i krenula ka prozoru.

"Zatvori vrata! Sedi."

Opet sam spustio ranac kraj vrata, ali nisam hteo da sednem. Tako bih se zatvorio i napravio distancu između nas. Prišao sam joj i seo na radijator pored nje da se oseti voljenom i shvati da ipak ima nekog u ovom groznom gradu.

"Izvini. U haosu sam. Posao, obaveze... U pravu si da sam se zatvorila. Vidim ja to odavno i sama, ali sve ima svoj razlog. Previše sam ga volela, a on je voleo sve redom. Menjao ih je svakodnevno. Možda bih nekako i podnela razvod da ih nisam uhvatila u našem bračnom krevetu. Usudio se da dovede tu kurvu u naš stan! Nisam ja loša osoba. Drska sam zbog posla i zbog svega toga, ali zaista nisam mislila ništa loše kad god sam bila gruba prema tebi. Izvini. Ti si divan mladić i divno je sve ono što si rekao, ali je i neizvodljivo. Previše si mlad. Tvoje vreme tek dolazi, a moje je prošlo. "

Sad je trebalo napasti najjače što sam mogao. Da sam je tu ispustio, priča bi bila gotova. Ustao sam sa radijatora, stao pored nje i uzeo joj ruku. Mislio sam da će je povući ili možda još gore reagovati, ali nije se otimala. Tek su joj tad oči zasijale.

"Šefice..."

"Gordana."

"U redu. Gordana, ljubav je stanje duha, a ne tela. Ako se dve duše pronađu, godine nisu bitne. Vi tražite isto što i ja. Mi smo idealan spoj. Dve ranjene duše u potrazi za skrovištem u nečijem naručju. Dva ranjena srca željna topline. Dve savršene polovine.

Opet me je gledala bez reči. ali videlo se da razum gubi bitku. Srce je htelo svoje. Oblizao sam usne da vidim kako će reagovati. Pogledala ih je i nekontrolisano uzdahnula. To je bio znak. Spustio sam dlan na njen obraz. Par sekundi nije reagovala, a onda je nežno priljubila obraz uz njega. Počeo sam da je milujem. Maska kojom se branila tresnula je o pod. Prepustila mi se u potpunosti. Ruku sam spustio na njen bok. Gledala me je tako čežnjivo. Ni traga onoj isforsiranoj strogoći kojom mi je i privukla pažnju. Samo, ta strogoća me je mamila da je odvedem u krevet. Ove tople oči su me mamile da je ljubim do zore.

Polako sam prošao palcem po njenoj donjoj usni. Zažmurila je, blago izvila glavu i otvorila usta. Spustio sam svoje usne na njene, a ona me je ščepala usnama. Te tanke zmijske usne krile su još jednu tajnu. Umele su da ljube kao nijedna do tada.

Ruku sam provukao do njenih leđa i snažno je privukao sebi. Istog trena, ona je uplela svoje ruke oko mog vrata. Ljubila me tako strastveno da sam mislio da mi struja prolazi kroz telo. Ledena kraljica više nije bila ledena. Topila se u mom naručju. Kad je popustila stisak, skliznuo sam do njenog tankog naboranog vrata. Miris davno nanetog parfema mamio je moje usne. Ljubio sam je nežno, želeći da što više tuge izbacim iz nje, a onda počeo da joj raskopčavam bluzu.

"Stani! Da li zaista mogu da ti verujem?", rekla je malo strožijim glasom.

"Možete, Gordana. Znam kako je biti povređen i nikome to ne bih poželeo, a još manje priredio. Ja sam vaša mala tajna. Samo vaša."

Dopalo joj se to što je čula. Duboko zagledana u moje oči, počela je sama da raskopčava bluzu. Za tren oka, tanka crna bluza se našla na podu, a čipkasti crni grudnjak ubrzo pao preko nje. Grudi su joj bile opuštene, ali meni lično neodoljive. Uzdahnuo sam glasno.

"Gordana, vi ste najdivnije biće mog malog univerzuma!"

Prvi put sam video da se nasmejala od srca, puna topline. Konačno je zbacila sav svoj oklop i prepustila se željama srca. Ponovo sam je poljubio i ponovo poludeo od lepote njenih poljubaca. Mogao sam tako do zore. Više od toga mi nije ni trebalo, a i ostvario sam svoju prvobitnu nameru. Probudio sam ženu u njoj. Ponovo je bila srećna, bar to kratko vreme koliko smo bili u njenoj kancelariji.

Ljubeći je, polako sam raskopčao njene tesne pantalone i zavukao dlanove do njene guze, polako gurajući pantalone da joj što više otkrijem guzu. Pomogla mi je i u jednom potezu ih svukla ispod guze. Njene čipkaste gaćice mazile su moje dlanove preko kvalitetnih najlonki boje kože. Osećao sam se kao da je ceo svet moj. Jednu predivnu ženu sam vratio iz mrtvih i sada mi gori u naručju. Morao sam da dam sve od sebe da je zadovoljim kao nikada pre. Prosto sam morao. Zaslužila je to.

Obgrlila me je jednom nogom i snažno privlačila sebi. Želela me je u sebi što pre. Zgrabio sam je ispod guze i podigao. Obema nogama me je obgrlila i još snažnije nastavila da ljubi. Nije bila teška, obzirom na stas, a ni ja nisam osećao ništa osim divlje požude.

Obe ruke je oplela oko moga vrata - i da se pridrži, i da me zgrabi što više. Njena želja je bila jaka kao moja. Pažljivo, još uvek je ljubeći, krenuo sam ka fotelji za stranke na kojoj je do maločas sedela. Držala se još čvršće da ne bi pala, iako sam je prilično čvrsto držao. Polako sam je spustio na fotelju, zavalivši je kako bi mi isturila pičku i prebacivši joj noge preko naslona. Taj pogled i taj prizor nikada neću zaboraviti. Želja je praktično ključala u njoj.

Skinuo sam duks i bacio ga iza sebe, a zatim i sve ostalo sa sebe. Želeo sam da vidi šta joj se nudi. Progutala me je pogledom i u strasti oblizala usne. Znao sam da sam joj se dopao. Polako sam joj izuo cipele, pa onda - uz njenu pomoć - svukao joj pantalone i te predivne najlonke koje su mi još za radnim stolom pomutile razum. Zadržao sam jednu nogu u vazduhu i počeo da joj ljubim stopalo. Sve mi se više predavala. U njenim očima se videlo oduševljenje, kao da kaže: "Zar je moguće da MENE neko toliko želi?!"

Želeo sam je i više od toga. Želeo sam je za ceo život, bez obzira na godine. Želeo sam da se budim kraj nje i uživam u tom krupnim, toplim očima svakog jutra. Želeo sam da budem njen.

Njeno malo, negovano stopalo bilo je tako nežno. Ljubio sam ga i mazio, znajući da dan na štiklama nije baš lak. Onda sam se polako usnama spustio niz njene listove i butine do njene već mokre pičke. Kleknuo sam kraj fotelje, i zgrabio je za kukove. Vlažna pička nazirala se kroz elegantno fazonirane dlačice, a sve je mirisalo na nju.

Sa prvim dodirom, snažno se promeškoljila i uzdahnula. Oblizao sam prste i probio se do klitorisa. Tu se načisto oslobodila. Počela je glasno da stenje, a ja sam jezikom usisao njen klitoris i dao sve od sebe da je dovedem do ludila. Lizao sam je najlepše što sam umeo, polako prodirući prstima u nju, a ona se vrpoljila i stenjala sa takvim olakšanjem da me je to još više napalilo. Opijen njenim sokovima i mirisima, zaronio sam najdublje i doveo je do vrhunca. Protegla je noge u strasti, glasno uzdahnula i u strahu se polako sklupčala na fotelju. Gledala me pravo u oči sa pogledom punim sumnje. "Da li mi je ovo trebalo? Šta će biti dalje? Šta ako raspriča da je "matora kučka" konačno dala pičke?"

"Eto, dobio si šta si tražio! Obuci se i idi! Sam odluči da li ćeš doći sutra, a o ovome nikome ni reči! Jesi razumeo?!", rekla je drsko kao i na poslu. Maska se vratila.

"Ne brinite. Rekao sam Vam koliko Vas poštujem," promucao sam razočarano. Zaista sam mislio da sam uspeo da doprem do nje.

"Rekao si ti da bih ti dala, a ja budala nasela i odmah raširila noge! Izlazi napolje!"

Obukao sam se na brzinu. Ona je i dalje sedela na dvosedu, prkosna i gorda.

"Gordana..."

"Doviđenja, Vladimire!"

Izašao sam i zatvorio vrata za sobom. Pun neke sete, silazio sam niz stepenice stepenik po stepenik. Zar je moguće da je toliko rešila da se zatvori? Zar nije videla koliko joj dobro mislim? Ma, zašto tako divno biće odbacuje sebe?

Ta pitanja su mi odzvanjala na putu do kuće. Više sam razmišljao o tome, nego o seksu. Zaista sam hteo da budem njen. Voleo sam sve kod nje. Njen glas, njen pogled, njen stas, njen prkos... Ali ona nije želela da voli, ni da bude voljena. Želela je da ostane sama.

Te večeri, nazvao sam Cecu i zamolio je da mi završi knjižicu sutra u toku dana. Rekao sam da sam već obavestio šeficu o tome.

"Ni ti ne možeš više da je trpiš?"

"Ma nije to. nešto bolje se otvorilo."

"Ako! Idi što dalje! I ja bih, da imam gde. Postaje nepodnošljivo."

Kasnije te noći, napisao sam jako dug oproštajni mejl Gordani. Objasnio da ću uvek misliti na nju i da može da me pozove kad god to poželi, a onda se raspisao o tome koliko je divna i zašto je takvom smatram. Mejl sam poslao ujutru neposredno pred početak radnog vremena. Sat vremena kasnije dobio sam odgovor. Jedno prosto "ok" reklo je sve. Shvatio sam da se ipak uzalud trudim. Koliko god se ona meni dopadala, ona nije želela da bude ničija i ja tu ništa nisam mogao da uradim, osim da se pomirim sa tim. To sam nekako i uradio, iako nisam razumeo razloge tolikog straha od ljubavi. Nije žena stvorena da bude sama, pa ni ona. Koliko god da je glumila strogoću, ispod se ipak krilo jedno obično ranjivo žensko srce. Nije na vreme shvatila da je to mogla imati u meni. Ja sam zaista gajio mnogo složenija osećanja prema njoj. U mojoj glavi, ja sam sklanjao oblake sa njenog osmeha. Postajala je sve toplija i poverljivija. opustila se i prepustila životu. Međutim, u stvarnosti to nije bilo tako.

Danas kad je sretnem, omakne joj se poneki osmeh na rubu usne. Mislim da i ona žali što nismo ostali zajedno. Ne znam da li je sama i da li ima nekog, makar za povremene susrete, ali znam da ja još uvek nisam izašao iz njene kancelarije i da se onaj prelepi prolećni dan još uvek nije završio. Još uvek smo tamo. Zajedno.